Један од начина на који биљка производи другу биљку своје врсте је помоћу семена. Као што птице легу јаја да би произвеле младе, тако биљка ствара семе да би из њега изникла друга биљка слична њој.
Цвет неке биљке мора да се оплоди да би семе из њега порасло. Кад семе потпуно израсте или сазри, мора да мирује. Овај период мировања је различит код различитих врста семена. Многобројно семење се не би пи развило у биљку кад током зиме не би мировало.
Да би се развијало, семену је потребна влага, кисеоник и топлота. Ако семе у одређеном року не почне да се развија, оно угине. Кад људи остављају семе за каснију употребу, оно мора да остане суво и да буде на одређеној температури.
Семење је врло различито по облику, величини, изгледу и боји. Семе различитих биљака се ствара на различите начине. Постоји, на пример, које у средишту носи сићушну нову биљку. Око ње је нагомилана храна, којом ће се млада биљка хранити док не пусти корен и лишће, и не почне сама да ствара себи храну.
Кад је семе оплођено, па је мировало, и најзад примило довољно влаге, кисеоника и топлоте, почиње да се развија. То се назива клијање. Оно обично настаје кад влага доспе до семена. Кад семе упије воду, оно набубри. Кад настану хемијске промене, ћелије семена почну поново да живе, и сићушна млада биљка у семену почне да расте. Већи део семена одлази у биљку која расте. Семени покривач отпадне, и нова биљка постаје све већа, док најзад не сазри и не почне сама да производи семе.
Семе може да буде велико или мало. Семе бегоније је тако мало да изгледа као прашина. Кокосови ораси су семе које може да тежи и 20 килограма. Неке биљке имају само по десетак семена, док друге, као јавор, имају их на хиљаде.
Семе је уобличено на разне начине, да би лакше могло да се распростире. Семе чичка се закачи за крзно животиња и прелази велике раздаљине. Семе које се залепи за блато остаје на шапама животиња. Семе у воћу разносе и људи и животиње. Неко семе има „крила“ и одува га ветар, друго плива на води, док треће родитељска биљка „избацује“ као из пушке.
Свака част за блог и садржај. Читао сам протоплазму са уживањем, ја сам то потпуно заборавио из основне, а касније нисам имао биологију. Надам се да се ова ризница неће скоро угасити. Све најбоље,
СТ
Одговарам са „малим“ закашњењем 🙂 Не планирам да престанем са допуњавањем Ризнице бар док не излистам свих 478 страна књиге „1000 зашто 1000 зато“, а тек сам стигао до стоте странице!