Има на хиљаде разних врста и подврста пчела. Отуда се и њихов живот и навике међусобно знатно разликују. Али за нас је вероватно најзанимљивије како пчеле производе мед и како „друштвене“ пчеле организују живот у својим заједницама.
Да би произвела мед, пчела најпре обилази цветове, пије њихов нектар и носи га у својој врећици у матичњак. Та врећица је саставни део пчелињег тела, проширење органа за варење, и налази се у предњем делу стомака, али сасвим одвојено од њега. Шећер, као саставни део нектара узетог са цветова, хемијски се мења још док се налази у врећици пчеле, што представља прву етапу у стварању меда из цветног нектара.
Пре него што се нектар претвори обрадом у мед, пчела отклања из њега највећи део воде помоћу процеса испаравања. Насупрот пчелама, бумбари у специјалним ћелијама, такозваним „медним лончићима“ држе мед који је још увек течан као и сам нектар, те им брзо ускисне. Али је зато мед који пчеле унесу у саће и тамо чувају испарио толико да скоро и не садржи воду, те се може одржати готово вечито.
А шта се дешава у току зиме? Да опет упоредимо бумбаре и пчеле. У крајевима где владају умерене температуре, младе матице бумбара увуку се дубоко у рупе у песку које су саме ископале или се склоне на нека друга погодна места и тако презиме. Оне су једини чланови заједнице који уопште преживе зиму!
У пролеће, свака преживела матица оснива нову друштвену заједницу.
Пчеле су много срећније. Имају способност прилагођавања чак и суровијим климатским условима. Њихова друштвена организација је веома ефикасна и сложена, те се донекле може упоредити са људском друштвеном заједницом.
У кошници, где пчеле живе, раднице веома прецизно подешавају температуру. Она се лети одржава стално на 32°C у деловима кошнице где се развијају младе пчеле. А за време зимских дана, температура у кошници не сме да падне испод 7°C изнад нуле. Мед из кошнице служи за прехрану пчела, али и као „гориво“. Располажу природним даром за спречавање пада температуре на тај начин што повећавају потрошњу меда.
