Свакако вам је познато да лептир преживљава одређени животни циклус. То је најпре јаје, из њега се развија ларва, затим из ларве лутка (у ком стању преспава зиму) и најзад одрастао лептир.
Постоји у овом животном циклусу лептира један период када највише једе. То је доба ларве — гусенице. Неке врсте лептира једу само у време када се налазе у стадијуму гусенице, и никада више у животу. Једу и расту све док не раскину стару опну и не обуку се у нову опну лутке.
И лептири располажу потребним органима за прехрањивање. Лептир има главу, стомак, грудни кош. Оне врсте лептира које настављају да једу имају уместо уста (као остали инсекти) неку врсту сурлице. Та сурлица (сисаљка), у време када лептир не једе, савијена је навише и личи на опругу часовника. Лептир је може увући у дубину цвета да би се напио цветног нектара.
Мољци, који припадају истом реду инсеката као и лептири, имају сурлицу понекад толику дугу да њом лако допиру дубоко у унутрашњост великих цевастих цветова. Постоје и такве врсте мољаца који при самом врху сурлице имају нанизане зубиће као тестере, којима могу да пресецају кору воћа како би се напили слатког сока!
А да ли знате да су пипци, или антене, мољаца и лептира много важнији него што су пипци других инсеката? Служе им не само као орган пипања, већ и као орган мириса и укуса, а можда чак и као чуло слуха.