За научнике је још увек прилично тешко да дају тачну дефиницију црва. Најбоље је за сада описати их као издужене животиње без кичме, чија је доња страна тела подешена за пузање, са трупом који се завршава више-мање јасно означеном главом.
Друга важна особина црва јесте та да се они могу поделити на два потпуно једнака уздужна дела, што значи да су им лева и десна страна тела потпуно једнаке. Отуда све што би могло одговарати овом опису можете назвати црвом а да много не погрешите.
Црви су различите дужине: од сићушних, видљивих једино кроз микроскоп, па до 12 метара дугих. Различити су и по боји, почев од скоро провидних па све до загаситомрких, зелених и црвенкастих.
Тип црва обухвата више различитих основних група. Најважније три групе сачињавају пљоснати црви као што су пантљичаре, затим група у коју спадају разне врсте ваљкастих црва и коначно прстенасти црви.
Пантљичара
Пантљичаре имају тело састављено од чланака. Сваки чланак је истовремено и мушки и женски расплодни орган, што значи да су двополне животиње. Неке пантљичаре живе самостално, док су друге паразити.
Пантљичаре имају подгрупу такозваних пантљичара паразита. Та подгрупа обично живи у стомачним деловима кичмењака, на пример у цревима човека или пса.
Међу најопасније представнике црва спадају разне врсте пантљичара као што су тенија и ехинококус, затим метиљи, ваљкасте глисте – аскарис и низ других паразитских облика који су у стању да изазову озбиљна обољења код човека и многих животиња.
Кишна глиста
Насупрот њима, кишна глиста, која нам је свима добро позната, спада у ред највећих пријатеља човекових. Бушењем дубоких ходника у земљи, глисте уситњавају и дробе земљу, што омогућује њено мешање и далеко бржи развој разних усева.
