Спољни део стабла или корена зове се кора. Понекад је тешко утврдити који део стабла треба назвати кором. Код палме, на пример, не постоји јасна граница између коре и дрвеног дела стабла.
Зашто је дрвету потребна кора? Једна од њених основних функција јесте да штити унутрашњу, осетљивију грађу дрвета. Кора га не штити само од сушења, већ исто тако од разних спољних повреда.
Дебела и влакнаста кора неких четинара показује опаљена места и ожиљке од пожара у подножју дрвета, али унутрашњи делови дрвета остали су сачувани.
Процес стварања коре може да се наставља из године у годину. На врло младој грани јавора, на пример, у почетку нема грубе коре. Површина изданка је готово глатка. Али, уколико грана више дебља и расте, спољни делови могу да се распукну. Повреду која је овако настала дрво лечи са унутрашње стране коре.
Неки спољни делови постају суви и суше се. Мртви, распукнути делови дају кори рапав изглед. Неки од ових сувих делова отпадају или пуцају док грана постаје већа и старија.
Кора многих стабала човеку је веома корисна. Плута која се користи у трговини, скоро се сва добија од храста плутњака. Кора канадске јеле употребљава се за штављење коже. Зачин познат под именом цимет добија се од самлевене коре дрвета које расте у Индији и Малаји. Кинин се добија од коре кининовог дрвета. Екстракти из коре другог дрвећа употребљавају се за зачине, а кора корена и грана многих стабала налази примену у медицини.