Пре отприлике 4.000 година један кинески рибар, да би утолио глад, одлучио се да отвори неколико морских шкољки, и тако је вероватно постао први човек који је открио бисере!
Бисери су саздани од потпуно исте седефасте материје од које се састоји унутрашња подлога или »постава« шкољке — остриге. Остригино тело је веома нежно; да би га заштитила од озледа, она лучи течност која је истог састава као бисер и њоме облаже унутрашњост своје заштитне љуштуре о коју се ослања телом.
Чим у унутрашњост једне шкољке упадне нешто што њено тело може озледити, рецимо зрнце песка, острига га одмах облаже са неколико слојева седефасте материје којом облаже и унутрашњост своје љуштуре, те залутало зрно песка постаје бисер!
Када се све то одиграва сасвим природно, бисер може да буде савршено обликован. Човек је, међутим, пронашао како да помогне остриги у приправљању бисера: треба само да убаци фино зрнце песка или комадић седефа у остригу. После две или три године, када извади остригу из воде и отвори је, вади из ње прави бисер. Тај поступак се назива »гајење бисера«, и обично не доноси тако савршене бисере као што су природни.
У Јапану су, међутим, пронашли начин за производњу савршених облика »одгајених бисера«. Материја која подстиче остригу на стварање бисера убризгава се непосредно у остригино тело. То је веома осетљива и деликатна хируршка интервенција која захтева крајњу пажњу и вештину, јер се остригино тело не сме ни најмање озледити.
Највећи бисер који је до данас пронађен био је дугачак око 5 cm, са обимом од преко 10 cm! Познато је да су прави бисери веома скупоцени, те се многи људи задовољавају куповином лажних бисера. Французи располажу техником за производњу лепог вештачког бисера: пробушене стак лене перле облажу материјом добијеном од светлих крљушти неких риба, а унутрашњост перли испуне воском.