Октопод припада класи животиња које називамо „главоношци“, што значи да им је глава истовремено и ослонац за стопало јер од ње полазе дугачки пипци налик на руке који израстају у пределу усног отвора. Октопод има осам таквих пипака, по чему је и добио име.
Премда спада у класу животиња које чине царство мекушаца, октопод се сасвим разликује од пужева и острига, који су такође мекушци. Најближи је сродник лигњама (сипама).
Ниједан од припадника врсте октопода нема љуштуру. Имају једино мек заштитни плашт који им прекрива тело. Пипци су им дугачки и врло покретљиви, са читавим низом сисаљки или пијавки са доње стране. Зато октопод може чврсто да се припије уза све шпо ухвати.
На свом леђном делу октопод има неку врсту левка сифонастог облика. Вода улази у овај левак, а октопод из ње издваја кисеоник, као што чине и рибе. Усисни левак служи октоподу и да се хитро креће. Октопод штрцне воду из левка веома снажно, тако да се брзо као муња одбаци унатраг. На тај начин хитро утекне непријатељу који му се изненада приближио и спречио га да отпузи до неке шупље стене помоћу својих осам пипака.
Док октопод мирује, пипци су му распрострти по површини где се зауставио. Чим му се неки непријатељ приближи, октопод ће одмах или побећи или зграбити непријатеља, и чврсто га обгрлити. Кад се нађе у опасности, октопод ће испустити »заштитну завесу« и брзо умаћи. Наиме, октопод може да избаци из једне кесе, смештене у доњем делу леђа, тамну мастиљаву течност која потпуно замути воду око њега и његовог непријатеља.
Напомињемо још да октопод може да мења боју — од црвене у сиву, жуту, мрку, и тамнозелену да је прилагоди боји своје околине.