Вероватно сте некад приметили буђ на парчету хлеба. Ако хлеб неколико дана стоји на влажном, топлом месту, покрије га мрежа белих, паучинастих конаца, који као да су посути црним прахом.
Ако погледате кроз микроскоп, видећете да је ова мрежа начињена од многобројних дугих, безбојних конаца, којих има две врсте. Једни су покривени црним лоптицама са спорама, помоћу којих се буђ размножава. Други су краћи и улазе у хлеб, па служе као корење и упијају храну. То је, у ствари, буђ или плесан. Буђ је врста гљивица.
Буђ расте на влажном, топлом ваздуху, нарочито тамо где има доста намирница. Једне се хране трулом биљном и животињском материјом, друге су паразити, то јест, живе на живим бићима.
Најчешће врсте буђи су оне које народ зове црна и зелена буђ, а име су добиле по боји њихових спора. И пошто се ове споре налазе у ваздуху свуда око нас, оне брзо „нападају“ храну, воће, па чак и кожне предмете остављене на топлим и влажним местима, и тамо почињу да се развијају.
Зелена буђ која се размножава на хлебу зове се Penicillium glaucum. Њој веома слична, само што расте на земљи, је Penicillium notatum; од ње се добија пеницилин!