Кад у лето погледате неку групу дрвећа, видите само једну боју — зелену. Наравно, постоје разне нијансе зелене боје, али као да су све бојене истом четком. А у јесен то исто лишће добија читав низ различитих боја. Одакле ове боје?
Да почнемо од онога што сви знамо, да је лишће зелено због хлорофила. Хлорофил представља читаву фабрику хране у сваком листу. Две трећине боје листа долази од хлорофила. У листу постоје и друге боје, али хлорофила има толико да те друге боје обично не видимо.
Какве су те друге боје? Материја звана ксантофил је жуте боје и састоји се од угљеника, водоника и кисеоника. Она чини око 23 процента обојености листа. У листу има и каротина, материје која шаргарепи даје наранџасту боју, и он представља 10 процената обојености листа. Присутан је и антоцијанин, који шећерном јавору и северноамеричком храсту даје светлоцрвену боју.
Током лета те остале пигменте не видимо, већ видимо само зелени хлорофил. Кад захладни, храна коју је дрво нагомилало у лишћу почиње да прелази у гране и стабло. Пошто се зими храна не производи, „хлорофилска фабрика хране“ престаје да ради и хлорофил се распада. Како ишчезава хлорофил, тако постају видљиви остали пигменти, присутни све време у лишћу. Зато добије све оне дивне боје у којима толико уживамо!
Пре него што лишће опадне, у основи сваког листа се образује један збијен слој ћелија; затим дуне ветар и лишће опада. На гранчици остаје ожиљак, који означава раније место сваког листа.
Већина зимзеленог дрвећа не губи лишће доласком зиме, већ га постепено губи и обнавља целе године; зато је увек зелено.
Meni je bas to trebao odgovor na pitanje:“Zasto je list zelene boje?“ jer trebam sutra da odgovaram iz biologije!Ovo mi je stvarno pomoglo!
HVALA! 🙂