Ако сте имали код куће акваријум, вероватно сте приметили да се одједном појави нека зелена пена. То су алге. Кад пливате у неким језерима, наиђете на клизаве траве које вам се плету око ногу. И то су алге.
Постоји хиљаду врста алги и оне расту широм света, у мочварама, барама, језерима, рекама, па чак и морима. Има их од лаких, пенастих, до грубих, кожастих, које могу да буду дуге и по 30 метара.
Алге спадају у најпримитивније облике биљног живота. Неке од њих увек остају појединачне, независне ћелије. Друге расту на тај начин што из једне ћелије ниче друга, и тако образују дуге, перласте низове, а треће стварају љупке шаре испреплетане мреже ћелија. Неке алге се одвајају у групама и стварају нове колоније.
Све алге имају зелену боју звану хлорофил, помоћу које упијају Сунчеве зраке и производе храну. Тиме се алге разликују од гљива, које су им иначе сродне.
Најчешће су зелене алге те које стварају зелену скраму на мирним површинама бара. Поред хлорофила, неке велике морске алге и траве садрже и једну жућкастомрку боју. Поједине мрке алге имају стабљике тако дебеле и жилаве да могу да служе као конопци. Од неких алги се добија јод.
Црвене алге су врло привлачне морске биљке, нежног облика и разних нијанси црвене боје. Понекад их има толико да обоје воду у којој живе, као што се десило с Црвеним морем.
Дијатомеје су алге са сићушним љуштурама. Кад ове алге угину, љуштуре падну на дно и тако образују наслаге, које су понекад дебеле и по неколико метара.