Постоји једна материја коју још ниједан научник није успео да створи. То је протоплазма — живи део свих биљака и животиња.
Сви организми, било биљни било животињски, састоје се од ћелија. Могу да имају милионе ћелија, као људи, или само једну, као праживотиње. Али било да је то организам кита, човека или руже, у сваком од њих зидови ћелија обавијају исту животну супстанцију, протоплазму.
Протоплазма се у свакој ћелији састоји углавном од два дела. Један је чвршћи, средишни део, звани „језгро“, а други је мекши, течнији део, звани „цитоплазма“.
Сва протоплазма није иста. У ствари, сваки тип живог бића има своју врсту протоплазме. И различити типови ћелија истог организма такође имају посебне облике протоплазме.
Иако је протоплазма различита, 99 процената протоплазме се састоји од угљеника, водоника, кисеоника и азота, с траговима многих других елемената. Још увек се не зна шта је то што протоплазму чини живом. Али знамо да протоплазма обавља све оно што само жива бића могу да чине.
Кад узмемо храну, она се прво вари или претвара у течност. Затим тако сварена храна мора да се упије и да постане део протоплазме. Овај процес се зове „асимилација“. Као резултат асимилације ствара се истрошена протоплазма. То је изванредно занимљив процес, јер показује да протоплазма од мртве материје ствара живу, а страну материју претвара у супстанцију сличну себи.
Протоплазма такође прикупља и ослобађа сву енергију коју имају животиње и биљке. Сва протоплазма, као и тела сачињена од протоплазме, имају периоде деловања и мировања. Протоплазма је осетљива на спољне надражаје или ударе. Снажна светлост или топлота је убијају. Хемијска средства је привлаче или одбијају. Под дејством електричне струје се различито понаша. Али многе ствари о протоплазми и њеном понашању још увек су за науку тајна.