Банана је једна од најстаријих воћки за које се зна. Верује се да је прво расла у јужној Азији и да се током више векова проширила на исток и запад. Мухамеданци су дрво на коме расту банане називали рајско дрво, а Хиндуси су веровали да је оно посвећено њиховој богињи Кали.
Почетком XVI века, свештеник Тома де Берланга пренео је корен банане у Нови свет. Надао се да ће овим слатким воћем златне боје задобити пријатељство Индијанаца и лакше их покрстити. Из ових неколико стручака корена постале су банане које данас расту на плантажама огромне површине у тропским крајевима Северне, Средње и Јужне Америке.
Индијанци су користили плод банане на више начина. Пржили су је пре него што сазре, и јели уместо хлеба, барили је као поврће, додавали јелима, сушили је као што се суше смокве, па чак и правили од ње јака пића.
Банана у ствари расте као зељаста биљка. Стабљика нарасте од 4 до 9 метара у висину и подсећа на стабло дрвета. Многе култивисане врсте банана изгубиле су моћ стварања семена. Врх ове биљке личи на огромну перјаницу опуштених листова јаркозелене боје, што донекле подсећа на палмово дрво. Из средине врха расте пупољак из кога настаје цвет, а овај се, кад му дође време, претвара у плод. Грозд са плодовима постаје све тежи, па се стабљика савија тако да банане висе врховима окренуте наниже. На свакој стабљици расте само један грозд банана, али његова тежина често износи 50 kg, па и више.
Банане се увек беру док су зелене, чак и када се никуд не отпремају. Ако би се пустило да сазру на стабљици, прсле би и поквариле се пре брања. Банане се транспортују посебним, нарочито опремљеним бродовима.
Može li kod nas da se nabavi sadnica, da li bi uspevala u Vojvodini?
Изгледа да може! На форуму „Свет биљака“ госпођа је нудила саднице банана у замену за неке друге занимљиве саднице. То може да ти буде добра почетна тачка за даље истраживање на тему узгоја банана у Војводини 🙂