Према научним теоријама, постојало је време када биљака на Земљи није било. А онда, пре више стотина милиона година појавиле су се сићушне лоптице протоплазме. Протоплазма је име за живу материју која се налази и у биљкама и у животињама. Ове првобитне ћелије протоплазме, према овој теорији, биле су зачеци свих данашњих биљака и животиња.
Ћелије протоплазме из којих су се развиле биљке имале су дебеле зидове и учврстиле су се на једном месту. Оне су такође стварале неку врсту зелене материје, познате под именом хлорофил. Ово им је омогућило да справљају храну из супстанција које су се налазиле у ваздуху, води и земљишту.
Ове прве зелене биљке имале су само једну ћелију, али су касније формирале групу ћелија. Пошто нису имале никакву заштиту од суше, оне су морале да остану у води. Данас неки потомци ових првобитних биљака још увек живе, иако су се доста изменили. Називамо их алгама.
Једна група биљака успела је да се храни без употребе хлорофила. Ове биљке нису зелене и зову се гљиве.
Већина данашњих биљака постала је од алги. Неке од ових алги изашле су из мора и развиле су жиле којима су се причврстиле за земљу. Такође су створиле и мале листове са спољном опном која их је покривала и штитила да се не осуше. Од ових биљака постале су маховине и папрати.
Све првобитне биљке размножавале су се или једноставном деобом ћелије или спорама. Споре су мале ћелије, сличне семену, али не садрже у себи никакву резервну храну, као што је то случај са семеном. Како је време пролазило, неке од ових биљака развиле су цвет који је произвео право семе.
Појавила су се два различита типа биљака са семеном. То су голосемењаче и скривеносемењаче. Касније, из свакога од њих развиле су се многе друге врсте.