Електрична јегуља (Electrophorus electricus) је припадник групе електричних риба. То су рибе које своје жртве хватају или се бране од непријатеља пуштањем електричних удара. Блиске су сроднице и сасвим сличне другим рибама и једина је разлика њихова способност да стварају и испуштају електричне ударе. Научницима ни до данас није пошло за руком да објасне порекло и способност стварања електрицитета у ових риба.
Електрична јегуља
Најопаснији представник врсте електричних риба јесте електрична јегуља (енг. Electric eel) која живи у водама Јужне Америке. Понекад је зову „бразилска електрична јегуља“. Ово змијолико црнкасто створење је становник река које се уливају у Амазон и Ориноко. По дужини нарасте и до 2 m, па и више. Ударом свога репа, у коме су смештени органи за производњу електричне струје, може да ошамути животињу велику као коњ. Забележени су случајеви да су од електричног удара ове рибе људи остајали паралисани и по неколико часова!
Електрични сом
Други представник групе електричних риба јесте електрични сом (енг. Electric catfish, лат. Malopterurus electricus), који достиже понекад дужину око 1,25 m и живи у свим већим рекама тропског појаса афричког континента.
Електрична ража
Трећа у овој групи била би електрична ража (енг. electric rays), понегде звана „торпедо“, која живи у свим топлијим морима, углавном у великим дубинама близу обала. Неки представници ове фамилије настањују воде Атлантског океана и могу да израсту и 1,5 m у дужину и достигну тежину од 100 kg.
Електрична ража је тамна по горњем делу тела, а светле боје по трбуху. Тело јој је заобљено и глатко, и опремљено веома снажним репом. Њени органи за стварање електричног пуњења налазе се између главе и шкрга. Експерименти са овом рибом су показали да се њено електрично пуњење може „испразнити“, а обнавља се тек пошто се риба наједе и одмори.