Ако се нисте никада бавили гајењем биљака или неговањем цвећа, вероватно мислите да су биљке осетљиве, нежне и крхке.
Међутим, постоји више врста биљака које се хране инсектима, и за сваку би се могло рећи да је исто онако „лукава“ и „свирепа“ као било која животиња која ловом обезбеђује себи храну.
Крчаг-биљка
Међу најпознатије свакако спада крчаг-биљка (Nepenthes), која расте на острву Борнеу и у тропским пределима Азије. Та биљка лучи сладак сок којим привлачи инсекте. Да би још сигурније заварала жртве, природа ју је обдарила привлачно обрубљеним ивицама лишћа у виду бокала црвенкасте боје са неком врстом поклопца, којим биљка може да поклопи тај лист. Инсект слети привучен изгледом и мирисом цветног „бокала“, жељан да се напије мало нектара. Површина листа је тако равна и глатка да инсект склизне наниже, немоћан да се заустави. А тамо, на самом дну удубљеног листа, већ га чека прави базен неке моћне течности. Инсект се удави у тој течности, која брзо затим почиње да дејствује и да га „вари“.
[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=z2C3ChaRyVQ]
Росуља
Росуља или дрозера (Drosera) је име друге једне биљке инсектоједа која преваром намамљује инсекте. Горњи део сваког листа те биљке лако је прекривен израслинама попут длака које испуштају сладуњаву течност примамљиву за инсекте. Та течност личи на росне капи што светлуцају кад на њих падну сунчеви зраци, те је зато биљка и добила име „росуља“. Чим неки инсект дотакне једну једину длакасту израслину, нема му више спаса. Тог истог тренутка све остале длакасте израслине почињу да се савијају ка средишту листа, склапајући се око инсекта све док га сасвим не поклопе. Течност коју биљка излучује натапа инсекта и одмах започиње варење. После два дана инсект је сварен, длакасти пипци се опет отворе и спремно чекају на нову жртву.
[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=P-e1252buXo]
Мухоловка
У неким земљама пронађена је биљка инсектојед којој је дато име мухоловка (Dionaea muscipula). За њу се слободно може рећи да је прави прождрљивац међу биљкама инсектоједима. Израслине у лишћу су попут широко разјапљених отвора, те умногоме подсећају на отворену и пожудну чељуст. И када лептир дотакне длакасте израслине листа, овај се намах затвара брзином поклопца једне мишоловке. Чим биљна течност „свари“ уловљеног лептира, лист се поново отвара, спреман да дочека нову жртву.
[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=lZMZg3XJQyw]