Морске корњаче, сувоземне корњаче и барске корњаче — све оне припадају групи четвороножних гмизаваца који имају отврднуле коштане оклопе, прекривене орожалим плочама. Многи људи не разликују ове три врсте и зову их једноставно — корњаче. Научници их, међутим, јасно разликују: морска корњача је водени гмизавац, сувоземна корњача копнени, а барска корњача је гмизавац који живи у барама и текућим водама и на њиховим обалама.
Тачно је и то да се све три, и морска, и копнена и барска корњача могу звати корњачама. Јер све оне дишу ваздух плућима и имају окоштале оклопе сачињене од сраслих коштаних плочица пресвучених провидном рожнатом материјом или само меканом кожом. Ти оклопи се деле на два дела: један део прекрива леђа, други трбушни део корњачиног трупа. Кроз отворе између ова два дела корњача може да истури главу, врат, реп или ноге.
Све корњаче имају добро развијено чуло вида, укуса и додира, док им је чуло слуха веома слабо развијено. Многе корњаче не бирају храну. Женке могу да шиште, док мужјаци „грокћу“. Неке џиновске корњаче из реда сувоземних корњача могу чак и да ричу!
Највећа жива корњача је морска корњача „кожара“, чија су леђа уместо оклопа пресвучена дебелом кожом. Обично је тешка до 500 kg, а највећи забележени примерак био је дугачак преко 2,5 m и тежак скоро 750 kg!
Супа од корњаче најукуснија је од меснатих делова зелене корњаче, која такође спада у ред морских корњача. Обично живи у тропским водама и може да тежи и по 250 kg. Најлепши корњачин оклоп, који је иначе веома скуп, добија се од мале корњаче из тропских мора – такозване дијамантске корњаче. То је најмања морска корњача и ретко је дужа од једног метра. Њен коштани оклоп се састоји од подељених слободних коштаних љуштура мрке боје, које су, попут мермера, раскошно украшене жутим нијансама.
Најраспрострањенија врста сувоземне корњаче је шумска корњача са црвенкастим оклопом. Врло лако се спријатељује са човеком и привикава да прима храну чак и из његових руку. Корњаче мирују за време зимских месеци, скривајући се на дну бара или у рупама по земљи. Претпоставља се да могу понекад живети више од 200 година!