Ако сте икада посматрали змију како се креће, морале су вас зачудити и задивити две ствари. Прво, змија се креће веома загонетно. Не видите јој ноге, на змијином телу нема ничег што би га гурало или вукло, а она се ипак креће! Друго, добија се утисак да змија „клизи“ по површини земље, као да њено тело уопште нема костију!
Међутим, змија је препуна костију! Има кичменицу састављену од независних пршљенова везаних нарочитим покретним зглобовима, а за сваки тако одвојени кичмени пршљен везан је по пар ребара. Неке змије имају чак и по 145 пари ребара везаних за изузетно покретљиву кичменицу.
Кугласта удубљења са задње стране а спреда чашица везују сваки пршљен са суседним пршљеном и сваки пар ребара за одређени пршљен на кичменом стубу. Отуда и велика покретљивост змијиног кичменог стуба, па и њених ребара.
Врхови сваког пара ребара повезани су мишићима са трбушним штитовима, на стомаку змије. Због тога се змија може кретати независним покретима сваког трбушног штита посебно, јер када покрене само једним паром ребара трбушни штит, овај одмах реагује попут ноге која се покрене.
Змије имају кости у глави и вилици. Свака змија може да разјапи чељуст прилично широко у тренутку када гута храну; то јој је могуће стога што су и све кости око усне дупље потпуно независне, те уста и ждрело могу прилично да се рашире. Већина змија гута своје жртве не покушавајући да их претходно убије или удави. Кад змија прогута плен, одмах започне варење прогутане хране.
Као што видите, змије заиста имају кости у своме телу, иако се добија утисак да њихова гмизава тела немају ничег чвршћег или коштаног у своме саставу!