Можда сте се некад загледали у пужа који се лагано кретао преко површине земље и питали се како је уопште у стању да се креће када нема „ноге“ или се бар не виде. У ствари, цео доњи део тела пужа је његово „стопало“. Потпуно је равно и глатко, али у своме саставу има мноштво мишића који служе пужу да се креће. Да би се пуж што лакше кретао, стопало је опремљено осетљивим жлездама које луче љигаву течност, тако да пуж једноставно клизи по површини, њишући се помало.
То стопало је стварно необично. Толико је грубо да пуж може да мили по ивици најоштријег бријача а да се уопште не повреди! Пуж је и иначе необична животиња. Тако, на пример, он никада не залута. Располаже природним нагоном који га увек враћа у скровиште, без обзира колико је од њега одмакао. И премда пуж обично не тежи више од петнаестак грама, у стању је да за собом вуче предмет тежи од пола килограма!
Постоје углавном две врсте пужева: пужеви са љуштуром, или заштитном кућицом, и пужеви голаћи. Први имају тело које се потпуно уклапа у вијуге кућице; располажу снажним мишићима способним да увуку цело пужево тело у љуштуру чим наиђе опасност. А као још једну меру безбедности, пуж, када се већ нађе у своме склоништу, рожастом плочом потпуно затвори отвор љуштуре.
Пужеви живе на копну или у воденој средини. Имају језик попут турпије на коме се налазе стотине сићушних зубића који му служе за уситњавање хране, претежно биљака.