Свако живо биће настањено у пустињи мора да се навикне да живи с врло мало воде. У ствари, оно које не може да реши овај проблем, не може ни да преживи.
Кактус не живи без воде, већ успева да врло успешно преживи дуге периоде без кише. Биљке које расту под уобичајеним условима троше много воде. Лишће преузима воду из сока, па она кроз лишће и испарава.
Кактус живи без лишћа. Стабљике су му такве да је врло мало површине изложено директним Сунчевим зрацима. Он готово уопште не испушта влагу. Поред тога, стабљике су дебеле, тако да се у њима вода нагомилава, а превучене су дебелим покривачем, па је вода тако још боље заштићена. Кактусове бодље одбијају жедне животиње, које би могле да се напију из његових резервоара. На овај начин неки од највећих кактуса могу да живе без воде и по две године.
Кактуси су, у ствари, биљке цветнице, с цветовима који се развијају у плодове са семеном. Цветови већине кактуса су лепи, а боје су светложуте, црвене и пурпурне.
Кактуса има преко 1.000 врста. Они живе у Јужној и Средњој Америци, Мексику и у југозападном делу Сједињених Америчких Држава.
Веома су различити, од најмањих, који расту при земљи до џиновског, који може да достигне висину од 10 до 22 метра.
Од сока нађеног у стабљикама кактуса праве се лекови и преврела пића. Од стабљика и плодова се праве врло укусни слаткиши, који се остављају и за зиму. У ствари, неки мањи кактуси се гаје и по баштама. Кад се саде у лонце, важно је да им се обезбеди добар одвод воде. Кактус треба заливати лети свака четири дана, а зими на две недеље.