Свима је познато да постоје птице селице. Међутим, мало је оних који знају да се селе и многе врсте лептира, па и неке врсте мољаца.
Најбољи пример за то је чичков лептир — ванеса. Сваког пролећа он преваљује дуг пут од Мексика до Калифорније. Припадници исте врсте лептира који живе у Европи прелећу сваког пролећа Средоземно море, путујући из северне Африке у Европу. Када им дође време за сељење, стотине хиљада и милиони лептира путују у ројевима преко мора и просто заклоне небо.
Најпознатији представник лептира-селаца свакако је једна врста лептира монарха.
Младе женке полажу сваког пролећа јаја обично на млечним стабљикама биљака, младицама. Гусенице које се излегу хране се лишћем тих биљака. Чим се развију одрасли лептири, они одлећу ка севернијим крајевима. Тамо се оплођавају и полажу јаја на стабљикама млечних биљака, које управо почињу да се развијају чим гране право пролеће.
Постоји једна ретка занимљивост када је у питању сеоба ових лептира. За свега неколико месеци изроди се више генерација лептира монарха; они стално лете све северније у потрази за млечним биљем, тако да у позно лето стигну и до најсевернијих предела европског и америчког континента. Лептири пристигли у најсеверније крајеве ова два континента нису они исти који су започели сеобу далеко на југу, већ њихови потомци!
Приближавањем јесени и хладнијих дана, сви преживели лептири монарси враћају се у топлије крајеве у огромним ројевима. Ти ројеви монарха прекрију повећи део неба; према неким подацима, захватају у ширину и преко тридесет километара! Такве масе лептира монарха селе се сваке године и редовно прелећу потпуно исте путеве.