Кад не бисмо јели, не бисмо могли ни да живимо ни да растемо. Утврђено је које су хранљиве материје потребне нашем телу и колико нам тих материја треба да бисмо очували здравље. Другим речима, није довољно само јести већ се мора узимати довољна количина сваке врсте хранљивих материја.
Храна богата беланчевинама (млеко, јаја, сир, месо и риба) садржи велике количине ове материје која је потребна организму за изградњу нових ћелија.
Угљени хидрати (кромпир, брашно, пиринач и колачи) садрже велику количину скроба или шећера, важних за организам јер у њему одржавају топлоту и дају му енергију. Скоро сва храна садржи и извесну количину масти, а оне дају организму највише енергије.
Али телу нису потребне само беланчевине, угљени хидрати и масти, већ и материје које се зову минерали. Таквих потребних минерала има осамнаест. Калцијум и фосфор омогућују растење и одржавање костију и зуба. Гвожђе потпомаже правилан рад ћелија. Бакар омогућује телу да расте и ствара хемоглобин. Јод исто тако помаже рад организма, итд.
Према томе, беланчевине, угљени хидрати, масти и минерали су подједнако потребни за рад и растење организма. Је ли то све? Није. Организму су исто тако потребни и витамини за контролу многих животних процеса.
Поменимо да се и вода може сматрати храном, пошто служи организму на више начина. Из свега овога видите да јести не значи само утолити глад и задовољити жељу за добрим јелом. Добра, уравнотежена исхрана је битна за одржавање здравог организма.