Храна коју уносимо у организам садржи многе важне састојке, као што су беланчевине, масти, угљени хидрати, вода и минералне материје. Али све то није довољно. Да бисмо се одржали у животу потребни су нам још и витамини.
Витамине стварају биљке или животиње. Они се морају уносити у организам у одређеним количинама да би животни процеси могли несметано да се обављају. Када у нашем организму нема довољно витамина, јављају се нека обољења.
Још давно пре него што је човек сазнао за витамине примећено је да се људи разбољевају када не могу да дођу до неких врста хране. На пример, на дугим пловидбама морнари, који су били лишени свежег поврћа, оболевали су од болести која се зове скорбут.
Када су пре више од сто година витамини откривени, није се знао њихов хемијски састав, па су једноставно названи витамин A, В, С, D, итд.
Витамин А се налази у масном ткиву животиња, а потиче из биљака којима се животиње хране. Овај витамин је важан за одржавање вида. Има га у млеку, жуманцету, јетри, рибљем уљу, шаргарепи итд.
Витамин В у ствари је група коју чини бар шест разних витамина. Најпознатији је витамин В1, који је неопходан за нормалан рад живчаног система. Налази се у млеку, свежем воћу и зрневљу житарица.
Витамин С је најпознатији од свих витамина. Због недостатка овог витамина прскају мали крвни судови, те се стварају модрице, нарочито око очију, а десни лако крваре; поред тога смањена је и отпорност целог организма, нарочито према неким болестима. Витамин С налази се у свежем воћу и поврћу.
Витамин D је важан за правилан развој зуба, костију и целог скелета. Због његовог недостатка настаје болест која се зове рахитис. Има га у великим количинама у рибљем уљу, јетри и жуманцету. Сунчеви зраци омогућују стварање овог витамина у нашој кожи.