Да бисмо живели и расли, узимамо храну. Али она мора да претрпи низ хемијских и физичких промена да би организам могао да је користи. Овај процес се зове варење.
Варење почиње стављањем хране у уста, жвакањем и гутањем. Оно се обавља у прибору за варење. Сви делови овога прибора су међусобно повезани, а разликују се по радњама које обављају. Из уста храна одлази у ждрело, које служи за пролаз хране и ваздуха, а затим у једњак, који везује ждрело са желуцем. Желудац се наставља у дванаестопалачно црево, које прелази у танко црево. Прибор за варење завршава се дебелим цревом и чмарним отвором.
Слика приказује прибор за варење. Пљувачка у устима помаже да се разложи скроб који се, на пример, налази у кромпиру или житу — састојцима хране коју узимамо. Када се храна у устима овлажи, омекша и иситни, силази кроз ждрело и дуж једњака, а затим улази у желудац. Тамо се обавља највећи део процеса варења. Желудачни сокови, које луче жлезде у зиду желуца, мешају се са храном. И сона (хлороводонична) киселина је један од желудачних сокова, а ту је још и пепсин, који помаже разлагање беланчевина на једноставније састојке и тиме убрзава варење. Скроб се такође разлаже све док желудачни садржај не постане превише кисео.
Храна остаје у желуцу док не постане течна. Она се меша са соковима за варење, а када постане течна, спремна је да пређе из желуца у дванаестопалачно црево, кроз отвор на доњем завршном делу желуца који се зове пилорус.