Кад бисте из неке баре узели кашичицу воде и ставили је под микроскоп, видели бисте милионе ситних животиња како врве по води! То су праживотиње и оне представљају најпростије животиње за које знамо, јер се састоје само од једне једине ћелије. Настави са читањем Шта су праживотиње?
Како се множе остриге?
Када загледате отворену остригу, чини вам се као безоблична маса. Па ипак, то је сложено биће које има уста, шкрге, стомак, јетру, утробу и срце.
Има више од стотине разних врста острига. Разликују се по величини, облику, понашању и укусу. Општа им је карактеристика да се веома брзо множе. Пет до шест пута у току једне сезоне избацују икру. Настави са читањем Како се множе остриге?
Како шкољке праве бисере?
Пре отприлике 4.000 година један кинески рибар, да би утолио глад, одлучио се да отвори неколико морских шкољки, и тако је вероватно постао први човек који је открио бисере! Настави са читањем Како шкољке праве бисере?
Шта једу шкољке?
Да ли волите да једете шкољке? Многи људи потпуно изгубе вољу за јелом при самој помисли на њих. И тако је свакако морало бити хиљадама година. Нико ваљда у Европи није ни помислио да их једе, све до открића Америке; тек тада се сазнало да Индијанци са апетитом једу разне мекушце!
Како су постале златне рибице?
Предак златне рибице није нико други већ шаран. У језерима и рекама Кине и Јапана има много шарана маслинастосиве боје, и од њега се даље развијала златна рибица. Вековима су Кинези гајили златне рибице, а у Јапану се то чини од пре 400 година. Европи је златна рибица била потпуно непозната све до пре неких 200 година, када је неколико златних рибица поклоњено госпођи Помпадур, пријатељици француског краља Луја XV. Пошто је мадам Помпадур била прва дама тадашњег света, златне рибице су постале „последњи модни крик“ у Европи. Настави са читањем Како су постале златне рибице?