Да одредите које су печурке за јело а које нису, најбољи начин је да их не пробате! Ма шта вам рекли, ма каквим „методама“ за распознавање печурки да располажете, никад немојте да пробате печурке. Једине сигурне печурке су оне које се купују у продавницама!
Многи људи још увек имају заблуде о печуркама. Настави са читањем Како се распознају отровне печурке?
Према научним теоријама, постојало је време када биљака на Земљи није било. А онда, пре више стотина милиона година појавиле су се сићушне лоптице протоплазме. Протоплазма је име за живу материју која се налази и у биљкама и у животињама. Ове првобитне ћелије протоплазме, према овој теорији, биле су зачеци свих данашњих биљака и животиња.
Ћелије протоплазме из којих су се развиле биљке имале су дебеле зидове и учврстиле су се на једном месту. Оне су такође стварале неку врсту зелене материје, познате под именом хлорофил. Ово им је омогућило да справљају храну из супстанција које су се налазиле у ваздуху, води и земљишту. Настави са читањем Како су постале биљке?
Гљиве су врло значајне за човека, и то из два различита разлога: с једне стране му врло много користе, а с друге наносе велику штету.
Помажу му на тај начин што проузрокују труљење, па смеће не може да се нагомилава. У овом процесу враћају се у земљу минералне соли, које су потребне биљкама. Од неких гљива се добијају и лекови, којима се човек бори против болести.
Постоје друге гљиве које су узрочници обољења биљака и животиња, и против њих се човек стално бори. Настави са читањем Шта су то гљиве?
Ако сте имали код куће акваријум, вероватно сте приметили да се одједном појави нека зелена пена. То су алге. Кад пливате у неким језерима, наиђете на клизаве траве које вам се плету око ногу. И то су алге.
Постоји хиљаду врста алги и оне расту широм света, у мочварама, барама, језерима, рекама, па чак и морима. Има их од лаких, пенастих, до грубих, кожастих, које могу да буду дуге и по 30 метара.
Алге спадају у најпримитивније облике биљног живота. Настави са читањем Шта су алге?
Лишаји су биљке без корена, лишћа и цветова. Па ипак, они могу бити врло привлачни, а тонови боја им се крећу од бледосиве или беличасте до сјајнозелене када су влажни.
Постоји око 16.000 врста лишаја и могу да успевају на сваком месту. Они расту у ужареним пустињама и на стенама у поларним пределима. Налазе се на утринама, голом камењу, необрађеном земљишту, трулом дрвећу, на кори дрвета, а могу да живе на топлим, хладним и влажним или сувим местима. Једина места где не могу да успевају јесу она која се налазе у близини градова, јер их тамо смог, прашина и гар уништавају. Настави са читањем Шта су лишаји?