Ознака: материја

Да ли су тарантуле отровне?

Да ли сте икада играли тарантелу, или бар гледали како је други играју? И да ли вам је познато да је порекло те игре у веровању које су људи имали о отровним пауцима?

[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=CM-B_KL3PFI]

Тарантула, или „смртоносна тарантула“ је велики паук, раздражљив и длакав. У средњем веку се веровало да човек кога уједе ова врста паука оболи од „тарантизма“. Мислило се да оболели падају у дубоко, несвесно стање. Једини начин да се извуку из таквог стања био је да играју све док се потпуно не изнуре и не попадају исцрлљени. Одмах после тога постајало им је боље. Настави са читањем Да ли су тарантуле отровне?

Како се муве легу?

Као што сте чули, муве су разносачи болести. Мува угледа свет и проведе већи део живота по ђубриштима или местима где се заразне клице најбоље размножавају. Домаћа мува уистину бира за размножавање влажна места пуна трулих материја.

Женка полаже јаја која су беле боје и величине највише до једног милиметра. Из сваког јајета развије се танана ларва, попут црвића. То је стадијум ларве у развићу муве. Настави са читањем Како се муве легу?

Откуд цвећу мирис и боја?

Често се дешава да гледамо неку биљку и дивимо се њеном „цвету“, а да, у ствари, то уопште није цвет! Ако под цветом подразумевамо нешто што је обојено јарким бојама а расте на биљци, можемо лако да погрешимо. На пример, латице свибиног „цвета“, који се развија у пролеће, уопште нису латице. Цветови америчке поинсетије су пример обојеног лишћа које личи на цветове.

Међутим, чуперци на врховима трава су, у ствари, цветови! Незрео клип кукуруза је цвет. Ботаничари кажу да је цвет група делова чији је задатак да произведе полен или семе, или и једно и друго. Цветове имају само биљке које стварају семе. И само они делови биљке који су у блиској вези са образовањем семена могу се сматрати деловима цвета. Настави са читањем Откуд цвећу мирис и боја?

Како биљке справљају храну?

Биљке имају „фабрике“ за справљање хране; то су њихови листови.

Листови воћака праве храну која помаже да се створе плодови. На пример, и плод брескве и плод јабуке су слатки. Зато листови брескве и јабуке морају бити способни да праве шећер. И они то постижу узимајући потребне састојке из ваздуха и земљишта.

Један од ових састојака јесте угљен-диоксид, гас који биљка узима из ваздуха. Други састојак јесте вода, која долази из земљишта. Од воде и угљен-диоксида листови стварају шећер. Овај процес справљања хране зове се „фотосинтеза“. Настави са читањем Како биљке справљају храну?

Како су постале биљке?

Према научним теоријама, постојало је време када биљака на Земљи није било. А онда, пре више стотина милиона година појавиле су се сићушне лоптице протоплазме. Протоплазма је име за живу материју која се налази и у биљкама и у животињама. Ове првобитне ћелије протоплазме, према овој теорији, биле су зачеци свих данашњих биљака и животиња.

Ћелије протоплазме из којих су се развиле биљке имале су дебеле зидове и учврстиле су се на једном месту. Оне су такође стварале неку врсту зелене материје, познате под именом хлорофил. Ово им је омогућило да справљају храну из супстанција које су се налазиле у ваздуху, води и земљишту. Настави са читањем Како су постале биљке?