Како знамо, када гледамо у даљину, да је један удаљени предмет већи од другог или да је удаљенији од другог? Зашто све око себе видимо у три димензије и у односу какав стварно постоји, а не у једној равни?
Када гледамо, ми у ствари не видимо само очима, већ и разумом, кроз искуство које смо стекли. Наш разум, који се заснива на искуству, помаже нам да схватимо оно што видимо. Да није тако, ми бисмо заиста били веома збуњени. Настави са читањем Како видимо тродимензионално?
Ми гледамо очима, али видимо захваљујући мозгу, који при томе има врло важну улогу. Светлосни зраци пролазе кроз зеницу ока и стварају на мрежњачи лик — одраз предмета који гледамо. Оно што мозак „види“ разликује се од слике створене на мрежњачи. Наше очи се ретко одмарају. Ако смо у природи, гледамо пејзаж око себе, траву, дрвеће, облак, птицу или веверицу. Настави са читањем Да ли нам мозак помаже да видимо?
Човечје око је слично фотографском апарату: оно има један прилагодљив отвор који пропушта светлост — зеницу, затим сочиво које прелама светлосне зраке да би се створила слика, и осетљиву опну — мрежњачу на којој се образује слика. Настави са читањем Каква је грађа ока?
Ниједан човек није свестан колико памти! Затворите очи и покушајте да се сетите свега што сте видели — свих људи, свих кућа, свих улица, свих ствари које сте икада видели и свих речи и бројева које сте икада научили. Изгледа да нема краја. Настави са читањем Како заборављамо?
Мождана кап је један облик оштећења мозга. Стручни назив је апоплексија.
Мождана кап се јавља када је прекинуто протицање крви у неком делу мозга, те у том делу настаје оштећење грађе. Настави са читањем Шта је мождана кап?