Како знамо, када гледамо у даљину, да је један удаљени предмет већи од другог или да је удаљенији од другог? Зашто све око себе видимо у три димензије и у односу какав стварно постоји, а не у једној равни?
Када гледамо, ми у ствари не видимо само очима, већ и разумом, кроз искуство које смо стекли. Наш разум, који се заснива на искуству, помаже нам да схватимо оно што видимо. Да није тако, ми бисмо заиста били веома збуњени. Настави са читањем Како видимо тродимензионално?
Ми гледамо очима, али видимо захваљујући мозгу, који при томе има врло важну улогу. Светлосни зраци пролазе кроз зеницу ока и стварају на мрежњачи лик — одраз предмета који гледамо. Оно што мозак „види“ разликује се од слике створене на мрежњачи. Наше очи се ретко одмарају. Ако смо у природи, гледамо пејзаж око себе, траву, дрвеће, облак, птицу или веверицу. Настави са читањем Да ли нам мозак помаже да видимо?
Човечје око је слично фотографском апарату: оно има један прилагодљив отвор који пропушта светлост — зеницу, затим сочиво које прелама светлосне зраке да би се створила слика, и осетљиву опну — мрежњачу на којој се образује слика. Настави са читањем Каква је грађа ока?
Да почнемо од онога што није узрок снова. Снови не долазе са „оног света“, као што се некада веровало, нити доносе некакве тајне поруке. Снови нису поглед у будућност нити неко предсказање.
Сви наши снови везани су за наша осећања, страховања, чежње, жеље, потребе, сећања. Ако смо гладни или уморни, ако нам је хладно, у сновима ће то доћи до изражаја. Уколико се у сну откријемо, можда ћемо сањати да смо на санти леда. Садржај ноћног сна често је везан за доживљаје у току претходног дана. Настави са читањем Зашто сањамо?
Сваке ноћи затварамо очи и одлазимо у „свет сна“. Када се пробудимо, чини нам се као да смо се вратили с пута. Осим што не знамо шта се с нама стварно догађало.
Често само знамо да смо сањали, или да нам је било хладно или топло. Али шта смо још радили, шта се догађало с нашим телом док смо спавали — то не знамо. Настави са читањем Шта се догађа док спавамо?