Белих крвних зрнаца има у крви скоро 900 пута мање него црвених.
Мада су црвена зрнца далеко бројнија у крви и дају јој своју боју, бела крвна зрнца имају исто тако значајну улогу. Бела крвна зрнца се још називају леукоцити.
Најбројнији леукоцити су гранулоцити. Ове ћелије прелазе у крв и излазе из ње на оном месту на коме су се сакупиле клице или где је повређено ткиво. Настави са читањем Какву улогу имају бела крвна зрнца?
Кад крв пролази кроз плућа, кисеоник се везује са хемоглобином црвеног крвног зрнца. Црвено крвно зрнце носи кисеоник кроз артерије и капиларе свим ћелијама тела. Угљен-диоксвд из ћелија тела одлази кроз вене у плућа на исти начин, комбинован углавном са хемоглобином.
Одакле потичу ова зрнца? Очигледно, „фабрика“ у којој се ствара тако огромна количина зрнаца — коштана срж — мора имати невероватну способност производње — а нарочито када се узме у обзир да се пре или касније свако од ових зрнаца распада и замењује новим! Настави са читањем Шта су црвена крвна зрнца?
Од укупне количине крви, отприлике 55 процената сачињава плазма, бистра, бледожућкаста течност. После јела, мале лоптице масти лебде у плазми и она добија млечни изглед. Зато не треба јести пре узимања крви за преглед.
Плазма је као река која преноси материје важне за живот: сварене хранљиве материје од зидова танког црева до телесних ткива, а такође сувишне материје из ткива у бубреге. Настави са читањем Шта је крвна плазма?
Нигде у свету не постоји систем транспорта чији се учинак може упоредити са учинком система за крвоток у човечјем телу.
Велики путеви и ауто-путеви свих врста повезују велике градове да би у њих могла да се допреми храна и други потребан материјал. Такви велики путеви у телу су артерије — судови који одводе крв из срца, и вене, кроз које се крв враћа у срце. Настави са читањем Шта су артерије, вене и капилари?
Сасвим упрошћено речено, крв циркулише зато што је срце потискује као пумпа. Артерије и вене су цеви кроз које се крв разноси. Крв струји и преноси кисеоник из плућа и хранљиве материје из органа за варење у остале делове тела, а односи угљен-диоксид и непотребне материје из ткива.
Крвни судови су у ствари два система цеви, од којих је један велики, а други мали. Називамо их: велики и мали крвоток. Оба су повезана са срцем, „пумпом“, али међусобно нису спојена. Мали крвоток води од срца до плућа и назад, а велики иде из срца у разне делове тела и враћа се опет у срце. Настави са читањем Како крв циркулише?