Вируси су најситнији изазивачи болести. Они се не могу непосредно видети помоћу обичног микроскопа, али то не значи да наука не може да проучава грађу вируса. Данас постоје ултрамикроскопи који омогућују да ови сићушни организми постану видљиви. А помоћу електронског микроскопа наука сазнаје много о величини и облику разних врста вируса. Настави са читањем Да ли се вируси могу видети?
Ознака: човек
Зашто добијамо грозницу?
Ако се дете не осећа добро, мајка ће му одмах, још док не дође лекар, измерити температуру.
Просечна телесна температура људског тела износи између 36,5 и 37° Целзијуса. У болести долази до повишења температуре и онда обично кажемо да је болесник „у грозници“. Иако свака болест не изазива грозницу, ипак је многе изазивају, тако да је она скоро увек знак неке болести. Настави са читањем Зашто добијамо грозницу?
Шта је назеб?
Назеб није само једна од најдосаднијих невоља које нас сустижу, него и једна од најтајанственијих. У свету, на пример, 90 процената људи пати од назеба, а преко половине тог броја има назеб и по неколико пута годишње. Сигурно је да су вам знаци назеба познати исто тако добро као и лекару: нос „цури“, доста се кија, грло гребе или је болно, а понекад је ту и главобоља. Доцније болесник почиње да кашље или има грозницу. Настави са читањем Шта је назеб?
Зашто неко муца?
Најсложенији и најтежи музички инструмент који се може замислити вероватно је човечји орган за говор! Да би се звуци и гласови образовали, мора се употребити цео апарат: трбух, пречага, грудни кош, гркљан, гласни мишићи, уста, језик, непце, усне, зуби, нос и носни синуси. Настави са читањем Зашто неко муца?
Како говоримо?
Човечја способност да говори добрим делом зависи од грађе гркљана, шупљег органа који има облик сличан кутији. То је у ствари проширени део душника чији су зидови од хрскавице изнутра обложени слузокожом. На једном одређеном месту с обе стране слузокожа је задебљала и испупчена ка средини гркљанске шупљине. Та испупчења су гласне жице. Настави са читањем Како говоримо?