Ако се нисте никада бавили гајењем биљака или неговањем цвећа, вероватно мислите да су биљке осетљиве, нежне и крхке.
Међутим, постоји више врста биљака које се хране инсектима, и за сваку би се могло рећи да је исто онако „лукава“ и „свирепа“ као било која животиња која ловом обезбеђује себи храну. Настави са читањем Могу ли биљке бити месождери?
Одмах да кажемо да постоје разне пустиње. Једне, оне нама познате, то су пустиње оголелих стена или растреситог песка, које Сунце непрестано загрева. Друге, пак, као што је пустиња Гоби, представљају право царство хладних и љутих зима. Отуда су пустиње у суштини они предели на Земљи где се могу одржати искључиво специјални облици живота, прилагођени посебним условима који владају у појединим пустињама.
Кактуси су, на пример, добро познате пустињске биљке. Имају дебеле и меснате петељке, а немају правог лишћа. А пустињски коров, који има лишће, нема ниједног већег листа. То малено лишће или биљка без икаквог листа или лиснате површине спречава велико испаравање воде из саме биљке. Настави са читањем Како се у пустињи одржавају биљке и животиње?
Биљке имају „фабрике“ за справљање хране; то су њихови листови.
Листови воћака праве храну која помаже да се створе плодови. На пример, и плод брескве и плод јабуке су слатки. Зато листови брескве и јабуке морају бити способни да праве шећер. И они то постижу узимајући потребне састојке из ваздуха и земљишта.
Један од ових састојака јесте угљен-диоксид, гас који биљка узима из ваздуха. Други састојак јесте вода, која долази из земљишта. Од воде и угљен-диоксида листови стварају шећер. Овај процес справљања хране зове се „фотосинтеза“. Настави са читањем Како биљке справљају храну?
Сваки део људског тела прима одређену количину крви коју срце пумпа. Код биљака, сваки поједини део прима воду и храну, коју називамо сок. Али дрво нема пумпе јер оно нема срце. Како се онда сок пење у стабло?
Наука не може још тачно да разјасни ову мистерију! Постоји, разуме се, више теорија о томе, али ниједна од њих не даје потпун одговор. Научници верују да више различитих сила омогућују овај процес. Настави са читањем Како се сок пење у стабло?
Кад у лето погледате неку групу дрвећа, видите само једну боју — зелену. Наравно, постоје разне нијансе зелене боје, али као да су све бојене истом четком. А у јесен то исто лишће добија читав низ различитих боја. Одакле ове боје?
Да почнемо од онога што сви знамо, да је лишће зелено због хлорофила. Хлорофил представља читаву фабрику хране у сваком листу. Две трећине боје листа долази од хлорофила. У листу постоје и друге боје, али хлорофила има толико да те друге боје обично не видимо. Настави са читањем Зашто лишће у јесен добија другу боју?