Ћелије чија је улога да нас стално обавештавају о спољном свету зову се живчане ћелије.
Код нижих живих бића, живчане ћелије се налазе у кожи и непосредно преносе поруке ка дубљим деловима тела. Код човека и животиња већина живчаних ћелија је у телу, премда оне примају поруке и из коже. Настави са читањем Шта су живци?
Кад не бисмо јели, не бисмо могли ни да живимо ни да растемо. Утврђено је које су хранљиве материје потребне нашем телу и колико нам тих материја треба да бисмо очували здравље. Другим речима, није довољно само јести већ се мора узимати довољна количина сваке врсте хранљивих материја.
Храна богата беланчевинама (млеко, јаја, сир, месо и риба) садржи велике количине ове материје која је потребна организму за изградњу нових ћелија. Настави са читањем Зашто морамо да једемо?
Данас скоро свако води рачуна о својој телесној тежини и велики број људи и жена држи неку дијету. Може се рећи да „сало“ нико не жели.
Па ипак, масно ткиво, или сало, врло је потребно људском организму. Оно се нагомилава на следећи начин: на неким местима ћелије везивног ткива бивају испуњене масним материјама. Настави са читањем Шта је масно ткиво?
Замислимо да је наше тело једна увек запаљена пећ. Храна коју узимамо била би гориво које сагорева у телу. У току тог процеса тело троши око 2.500 калорија.
Ова количина топлоте је довољна, да се 28,5 l воде загреје до тачке кључања. Шта се дешава са толиком топлотом у нашем телу? Кад не би постојала контрола температуре, ми бисмо сигурно били „врући“. Али нама је познато да се телесна температура не пење преко 37° Целзијуса, осим када смо болесни. Настави са читањем Зашто се знојимо?
За одржавање живота и рад, човечјем телу је потребна енергија. Она се добија сагоревањем хране коју уносимо.
Резултат сагоревања хране у нашем телу, наравно, није ватра нити велика топлота. To је веома блага, тачно подешена топлота. У човечјем телу постоје материје које спајају кисеоник са горивом на унапред одређени начин. Настави са читањем Због чега је наше тело топло?