Ми гледамо очима, али видимо захваљујући мозгу, који при томе има врло важну улогу. Светлосни зраци пролазе кроз зеницу ока и стварају на мрежњачи лик — одраз предмета који гледамо. Оно што мозак „види“ разликује се од слике створене на мрежњачи. Наше очи се ретко одмарају. Ако смо у природи, гледамо пејзаж око себе, траву, дрвеће, облак, птицу или веверицу. Настави са читањем Да ли нам мозак помаже да видимо?
Ознака: светлост
Каква је грађа ока?
Човечје око је слично фотографском апарату: оно има један прилагодљив отвор који пропушта светлост — зеницу, затим сочиво које прелама светлосне зраке да би се створила слика, и осетљиву опну — мрежњачу на којој се образује слика. Настави са читањем Каква је грађа ока?
Шта се догађа док спавамо?
Сваке ноћи затварамо очи и одлазимо у „свет сна“. Када се пробудимо, чини нам се као да смо се вратили с пута. Осим што не знамо шта се с нама стварно догађало.
Често само знамо да смо сањали, или да нам је било хладно или топло. Али шта смо још радили, шта се догађало с нашим телом док смо спавали — то не знамо. Настави са читањем Шта се догађа док спавамо?
Када кијамо?
Због неких чудних разлога кијање се дуго сматрало радњом која није само физичка, а многе приче и легенде давале су му неко посебно значење.
У ствари, кијањем се истерује ваздух из носа и уста. То је рефлексна радња изван наше контроле, а дешава се онда када се надраже живчани завршеци слузокоже носа, или мада је то чудно, када јака светлост надражи очни живац. Настави са читањем Када кијамо?
Колика је брзина живчаног спровођења?
Да ли је мисао заиста брза као муња? Раније се мислило да јесте. Међутим, ми данас знамо да се мисаони подстрек — импулс преноси дуж живчаних влакана у нашем телу брзином која може тачно да се измери. Настави са читањем Колика је брзина живчаног спровођења?