Кокосов орах је плод кокосове палме. Љуска кокосовог ораха служи да заштити унутрашње семе или језгро када плод пада на земљу.
Орах је дуг од 5 до 20 центиметара. Унутра, одмах иза тврде и тамне љуске, налази се слој густог белог језгра. Шупљина кокосовог ораха испуњена је воденастом течношћу која се зове „кокосово млеко“. Настави са читањем Како расте кокосов орах?
Кад се одсече неко дрво старије од годину дана и погледа пресек стабла, виде се наизменични светли и тамни кругови. По један светао и један таман круг чине годишњи прстен, или гôд; дрво ствара по један гôд сваке сезоне растења или сваке године.
Зашто су кругови светлије и тамније боје? Зато што дрво различито расте у разним годишњим добима. У пролеће и рано лето ћелије дрвета су веће и имају тање зидове те зато изгледају светлије. У позно лето ћелије су мање, имају дебеле зидове и налазе се чврсто приљубљене једна уз другу; тако се ствара тамнији круг. Настави са читањем Како се стварају прстенови на дрвету?
Да би могло да расте, дрвету је потребна храна као и свим другим живим бићима. Како се дрво храни?
Дрво из земље добија воду и минерале. Из ваздуха узима угљен-диоксид, а зелена боја лишћа дрвета од енергије Сунчевих зракова ствара скроб, шећер и целулозу. Тако дрво обавља своје хемијске процесе да би могло да живи и расте. Настави са читањем Како расте дрво?
Према научним теоријама, постојало је време када биљака на Земљи није било. А онда, пре више стотина милиона година појавиле су се сићушне лоптице протоплазме. Протоплазма је име за живу материју која се налази и у биљкама и у животињама. Ове првобитне ћелије протоплазме, према овој теорији, биле су зачеци свих данашњих биљака и животиња.
Ћелије протоплазме из којих су се развиле биљке имале су дебеле зидове и учврстиле су се на једном месту. Оне су такође стварале неку врсту зелене материје, познате под именом хлорофил. Ово им је омогућило да справљају храну из супстанција које су се налазиле у ваздуху, води и земљишту. Настави са читањем Како су постале биљке?
Гљиве су врло значајне за човека, и то из два различита разлога: с једне стране му врло много користе, а с друге наносе велику штету.
Помажу му на тај начин што проузрокују труљење, па смеће не може да се нагомилава. У овом процесу враћају се у земљу минералне соли, које су потребне биљкама. Од неких гљива се добијају и лекови, којима се човек бори против болести.
Постоје друге гљиве које су узрочници обољења биљака и животиња, и против њих се човек стално бори. Настави са читањем Шта су то гљиве?