Како су постале биљке?

Према научним теоријама, постојало је време када биљака на Земљи није било. А онда, пре више стотина милиона година појавиле су се сићушне лоптице протоплазме. Протоплазма је име за живу материју која се налази и у биљкама и у животињама. Ове првобитне ћелије протоплазме, према овој теорији, биле су зачеци свих данашњих биљака и животиња.

Ћелије протоплазме из којих су се развиле биљке имале су дебеле зидове и учврстиле су се на једном месту. Оне су такође стварале неку врсту зелене материје, познате под именом хлорофил. Ово им је омогућило да справљају храну из супстанција које су се налазиле у ваздуху, води и земљишту. Настави са читањем Како су постале биљке?

Знаш ли шта је буђ?

Вероватно сте некад приметили буђ на парчету хлеба. Ако хлеб неколико дана стоји на влажном, топлом месту, покрије га мрежа белих, паучинастих конаца, који као да су посути црним прахом.

Ако погледате кроз микроскоп, видећете да је ова мрежа начињена од многобројних дугих, безбојних конаца, којих има две врсте. Једни су покривени црним лоптицама са спорама, помоћу којих се буђ размножава. Други су краћи и улазе у хлеб, па служе као корење и упијају храну. То је, у ствари, буђ или плесан. Буђ је врста гљивица. Настави са читањем Знаш ли шта је буђ?

Знаш ли шта је хлорофил?

Кад бисте морали да издвојите једну главну особину по којој се биљке разликују од животиња, шта бисте издвојили? Зелену боју биљака. Наравно, има и неких изузетака, али основно својство биљака је њихова зелена боја.

Ова зелена биљна боја — хлорофил — спада у најзначајније материје на целом свету зато што омогућују биљкама да из земље и ваздуха узимају материју, и да производе храну. Кад биљке то не би чиниле, не би било ни људи ни животиња, јер не би имали чиме да се хране! Чак и оне животиње које се хране месом зависе од других животиња, које се хране биљкама. У ствари, свака намирница води порекло од биљака! Настави са читањем Знаш ли шта је хлорофил?

Знаш ли шта је осмоза?

Како биљке увлаче воду из земље у своје корење? Како животиње упијају сварену храну из црева у крвне судове? У корену биљака и у зидовима животињских црева нема отвора. Процес којим се то постиже зове се „осмоза“.

Кад ставите два гаса један поред другог, а ничим их не раздвојите, они ће се брзо помешати. Исто важи и за течности. На пример, кап мастила ће постепено равномерно обојити целу чашу воде.

Код осмозе се ово мешање врши кроз опну, као што су танки зидови сићушних длачица корења биљака или облоге црева. Настави са читањем Знаш ли шта је осмоза?

Шта је протоплазма? (обновимо градиво)

Постоји једна материја коју још ниједан научник није успео да створи. То је протоплазма — живи део свих биљака и животиња.

Сви организми, било биљни било животињски, састоје се од ћелија. Могу да имају милионе ћелија, као људи, или само једну, као праживотиње. Али било да је то организам кита, човека или руже, у сваком од њих зидови ћелија обавијају исту животну супстанцију, протоплазму. Настави са читањем Шта је протоплазма? (обновимо градиво)