Ево сигурног начина да добијете опкладу! Предложите неком од ваших другова да везаних очију иде дуж тротоара, али да при том не пређе ивичњак. Он ће сигурно изгубити опкладу јер ће ускоро почети да иде укруг!
Људи који се изгубе у магли или снежној мећави често иду укруг сатима, замишљајући да иду у одређеном правцу. После неког времена стижу тачно на оно место одакле су пошли. Настави са читањем Зашто идемо укруг када се изгубимо?
Замор можемо да сматрамо неком врстом тровања. Када мишићи нашег тела раде, ствара се млечна киселина. Ако се та киселина уклони из замореног мишића, он је оспособљен да поново ради.
У току дана ми се „трујемо“ млечном киселином. Постоје и друге материје које тело ствара у току рада мишића. Такве материје зовемо отрови замора. Оне се преносе кроз тело крвљу, тако да замор не осећамо само у мишићима већ у целом телу, а нарочито у мозгу. Настави са читањем Зашто се замарамо?
У неким деловима тела постоје ћелије које могу да се згрче или опусте; то су мишићне ћелије. Има их две врсте: глатке и попречнопругасте.
Глатки мишићи се налазе у многим деловима тела и помажу рад скоро свих органа: скупљају и шире зеницу ока, регулишу дисање, омогућују рад црева, итд. Грчење глатких мишића је снажно, али споро. Настави са читањем Како раде наши мишићи?
Да у телу немамо зглобова, не бисмо могли да се крећемо. Морали бисмо увек да лежимо потпуно непомично, неспособни да покренемо главу, да ходамо, да подигнемо руке или покренемо само један прст! А све то можемо захваљујући зглобовима.
Свуда где се две кости клизају једна преко друге налази се зглоб. Зглоб омогућује костима да се несметано покрећу уз веома мало трење, зато што су крајеви костију прекривени хрскавицом, тако да се кости у ствари не тару једна о другу. Настави са читањем Зашто су зглобови покретни?
Човечја кост је толико јака да је право чудо да се уопште икад преломи! Кост може да носи терет 30 пута већи него што може цигла. Најјача кост у човечјем телу је доња вилица. Она може да издржи терет од око 1.600 kg!
Па ипак, кост се некад ломи услед дејства јаке силе. Сваки прелом кости има назив, зависно од тога како је кост сломљена. Ако је напрсла само на једном делу своје површине, тако да су крајеви и даље спојени, онда је то напрслина или непотпун прелом. Настави са читањем Како зараста преломљена кост?