Одговори на питања о живом свету невидљивом човековом оку, живом свету у води, становницима неба и сисарима
Као што сте чули, муве су разносачи болести. Мува угледа свет и проведе већи део живота по ђубриштима или местима где се заразне клице најбоље размножавају. Домаћа мува уистину бира за размножавање влажна места пуна трулих материја.
Женка полаже јаја која су беле боје и величине највише до једног милиметра. Из сваког јајета развије се танана ларва, попут црвића. То је стадијум ларве у развићу муве. Настави са читањем Како се муве легу?
Сасвим је природно што су нам кућне или домаће муве досадне. Раздражују нас својим непрестаним зујањем; нервирају нас када гамижу по нашој кожи, и ко зна чиме нам још досађују. Човек је вековима сматрао да су муве просто — права напаст.
Тек у двадесетом веку се дошло до закључка да су на изглед безазлене домаће муве највећи човекови непријатељи! Непобитно је доказано да обичне муве разносе клице разних заразних болести од којих сваке године умиру милиони људи! Настави са читањем Зашто муве трљају ноге?
Мува је чудно и штетно створење. Она наноси смрт и изазива патње више него нека освајачка војска. На својим длакавим стопалима и ногама носи заразне клице са ђубришта и нечистих места где се леже и храни.
Овај малени инсект чудно изгледа. Домаћа мува има два велика ока мрке боје; свако је састављено од више хиљада сочива. Њене очи су „комплексне“, или сложене. На самом врху главе има још три „обична ока“ која гледају право увис, а могу се видети само микроскопом. Настави са читањем Каква је мува?
Да ли вам је некад, на излету или док сте шетали лепим месташцима, сва задовољства изненада покварио налет читавих ројева комараца? Не само што нам те животињице покваре лепо расположење, већ нам досаде својим упорним убодима.
Човек је дуго времена сматрао комарца досадним и врло непријатним створењем, и то је било све. Тек се XX века почело откривати да су комарци и те како опасни! Настави са читањем Да ли комарци преносе болести?
Сви ми волимо диње или лубенице. А кад су оне толико омиљене данас, шта мислите, да ли су људи и некада уживали у њима? Јесу, још пре много хиљада година.
Диња је пореклом из Азије, где расте дивље. Врло је вероватно да је још пре више хиљада година пренета и у друге крајеве света. Већ стари Египћани сматрали су дињу посластицом. Стари Римљани, а свакако и Грци, сладили су се дињама и лубеницама баш као и ми данас. Прва земља у којој је диња почела интензивно да се гаји била је Француска. То се догодило пре више од три стотине година. Настави са читањем Одакле потичу лубеница и диња?