Одовори на многа питања о људском телу, од ћелија и делова тела, преко дисања, исхране и чула до болести
Нигде у свету не постоји систем транспорта чији се учинак може упоредити са учинком система за крвоток у човечјем телу.
Велики путеви и ауто-путеви свих врста повезују велике градове да би у њих могла да се допреми храна и други потребан материјал. Такви велики путеви у телу су артерије — судови који одводе крв из срца, и вене, кроз које се крв враћа у срце. Настави са читањем Шта су артерије, вене и капилари?
Сасвим упрошћено речено, крв циркулише зато што је срце потискује као пумпа. Артерије и вене су цеви кроз које се крв разноси. Крв струји и преноси кисеоник из плућа и хранљиве материје из органа за варење у остале делове тела, а односи угљен-диоксид и непотребне материје из ткива.
Крвни судови су у ствари два система цеви, од којих је један велики, а други мали. Називамо их: велики и мали крвоток. Оба су повезана са срцем, „пумпом“, али међусобно нису спојена. Мали крвоток води од срца до плућа и назад, а велики иде из срца у разне делове тела и враћа се опет у срце. Настави са читањем Како крв циркулише?
Усправно стајање и ходање на две ноге највећа је вештина којом је човек овладао. Она мора да се научи. Ако би нам четвороножни гост са друге планете дошао у посету, он би се дивио нашој способности да ходамо на две ноге. Када би то и сам покушао, требало би му доста времена да научи ову вештину, баш као и нама када смо били мали. Настави са читањем Зашто можемо да стојимо усправно?
Ево сигурног начина да добијете опкладу! Предложите неком од ваших другова да везаних очију иде дуж тротоара, али да при том не пређе ивичњак. Он ће сигурно изгубити опкладу јер ће ускоро почети да иде укруг!
Људи који се изгубе у магли или снежној мећави често иду укруг сатима, замишљајући да иду у одређеном правцу. После неког времена стижу тачно на оно место одакле су пошли. Настави са читањем Зашто идемо укруг када се изгубимо?
Замор можемо да сматрамо неком врстом тровања. Када мишићи нашег тела раде, ствара се млечна киселина. Ако се та киселина уклони из замореног мишића, он је оспособљен да поново ради.
У току дана ми се „трујемо“ млечном киселином. Постоје и друге материје које тело ствара у току рада мишића. Такве материје зовемо отрови замора. Оне се преносе кроз тело крвљу, тако да замор не осећамо само у мишићима већ у целом телу, а нарочито у мозгу. Настави са читањем Зашто се замарамо?