Беснило је једна од најстаријих болести које познаје човечанство. Од ње нема лека. Када од ње оболи човек или животиња, смрт је неизбежна. Како изгледа та ужасна болест?
Она напада мозак и кичмену мождину и зато је опасна по живот. Инфекцију изазива вирус, који може да нападне све топлокрвне животиње. Човек оболи најчешће када га уједе пас који је заражен овим вирусом. Зато, кад некога уједе пас, увек настојимо да пронађемо пса да бисмо га одвели на преглед и утврдили да ли можда има беснило. Ту се не сме рачунати на срећу.
Није увек лако утврдити када је пас бесан зато што треба да прође прилично дуго времена док се болест код пса не испољи — обично четири до шест недеља. Најпре је пас миран, има температуру, не показује жељу за храном и одбија воду. Затим постаје узнемирен. Пљувачка му цури из уста. Он режи, лаје и покушава да уједе. Када се ови знаци јаве, нема више никакве наде. Пас ће угинути после три или четири дана.
Код људи болест почиње врло слично као код паса. Човек заражен беснилом у почетку је врло миран. Онда добија температуру и осећа се чудно. Ускоро осећа јако грчење мишића. Када покуша да пије воду, мишићи уста и грла се стежу као у грчу. Грчеве мишића изазивају промене у нервном систему. Некада се веровало да њих изазива страх од воде, зато је беснило добило још и друго име — хидрофобија, што значи „страх од воде“, али то није правилан назив за ову болест.
Смрт од беснила обично наступа када дође до грча мишића за дисање. Као што видите, код ове болести мере предострожности су од највећег значаја. Место уједа мора добро да се очисти, а серум се даје у року од три дана после уједа. Он делује на вирус пре него што он успе да се размножи и нападне мозак. Инјекције се дају свиког дана у току три или четири недеље.