Мало је болести које су изазвале толико расправа и тако много страха као што је дечја парализа, или полиомијелитис. Та болест се јавља у епидемијама, али усамљени случајеви постоје увек. Мада најчешће напада децу, свако може да оболи. Од великог броја људи који оболевају од полиомијелитиса, мало је оних који добијају тежак облик обољења.
Најчешћи облик полиомијелитиса траје дан или два, изазива главобољу, температуру, гушобољу и поремећаје у желуцу, али не оставља никакву парализу. У само једном од сто оваквих случајева лекар може да утврди озбиљан облик полиомијелитиса. Од 100 случајева у којима је полиомијелитис сигурно установљен, половина оболелих оздравља без последица, 30 има незнатне последице, 14 има озбиљнију парализу, а 6 може да умре. Могућност да се оболи од полиомијелитиса у првих двадесет година живота износи само 1:156.
Полиомијелитис проузрокују три различита вируса. Када вирус полиомијелитиса доспе у тело, он кроз живце и крв стиже у кичмену мождину и мозак. Вирус расте у ћелијама сиве масе кичмене мождине.
Када ове живчане ћелије отекну и оболе, мишићи који се налазе под њиховом контролом не могу да раде. Они су одузети — парализовани. Ако живци оздраве, мишићи могу поново да се покрећу. Али ако вирус уништи живчане ћелије, мишићне ћелије које су са њима у вези остају одузете заувек.
Постоји неколико врста полиомијелитиса, зависно од тога који део тела је захваћен болешћу. Кичмени полиомијелитис напада живце у кичменој мождини. Булбарни полиомијелитис напада продужену мождину и може да паралише мишиће за дисање. Многи животи су спасени захваљујући „челичним плућима“ која механички одржавају дисање код оболелих од ове врсте полиомијелитиса.
Данас постоји нада да ће се опасност од полиомијелитиса сасвим отклонити. Др Јонас Салк је израдио вакцину против полиомијелитиса коју примају милиони људи да би се заштитили. Она представља једно од највећих достигнућа у медицини и дала је људима нове наде.