Замислите да једете лимун. Осећате ли како вам се уста пуне пљувачком?
То је једна од интересантних особина наших пљувачних жлезда. Оне не луче механички, већ су под контролом мозга. Постоји три пара пљувачних жлезда. Један је испред ушију, други испод језика и трећи испод дна усне дупље.
Пљувачне жлезде аутоматски прилагођавају количину и квалитет пљувачке задатку који јој непосредно предстоји. Највећа човечја пљувачна жлезда излучи у току живота око 28.000 литара пљувачке!
Сваки пар пљувачних жлезда има свој посебан задатак. Највећа, паротидна жлезда, која се налази испред уха, излучује велике количине воденасте пљувачке. Главни задатак ове пљувачке је да раствара и добро натопи храну. Жлезде испод дна усне дупље луче другу врсту пљувачке, која чини храну „клизавом“.
Које ће пљувачне жлезде произвести највише пљувачке зависи од хране коју узимамо. Ако једемо сочну јабуку, која не мора да се влажи, почеће да луче доње пљувачне жлезде. Али ако једемо сув хлеб, ступају у рад паротидне жлезде, кoje излучују велике количине воденасте пљувачке.
Човечја пљувачка садржи један ензим познат под именом амилаза. Он делује на скроб, разлажући његове молекуле у декстрин, а затим у шећер малтозу.