Понекад чујете како неко каже да неће да живи као паразит; хоће да живи самостално. Паразити живе на рачун другог организма, који се назива „домаћин“, било да живе у њему или на њему.
Сва жива бића међусобно зависе, али паразити живе са другим организмом на посебан начин. Паразит узима од домаћина све, а не даје му ништа заузврат.
Паразит може да буде биљка или животиња, а може да живи како на рачун биљке тако и животиње. У врло ретким случајевима паразит може да живи код више различитих домаћина, али обично живи само на рачун једне врсте домаћина. Понекад убије свог домаћина тиме што му узима сувише хране, или ствара материје које трују домаћина.
Скоро све врсте паразита имају велики и врло отпоран подмладак. Да није тако, паразити би се затрли.
Да поменемо само неке паразите. Најситнији су бактерије, које могу, као што знате, да изазову болести код људи, животиња или биљака. Нешто већи паразити су неке гљиве. Прстенасти лишај код човека изазива једна паразитна гљива, а друге врсте гљива изазивају плесан и медљику код биљака.
У животињском царству има много паразита. Прво, најзначајнији су најмањи паразити. То су микроскопски мале једноћелијске животиње које се зову протозое. Ови паразити изазивају код човека маларију и неке друге болести. Другу врсту животињских паразита чине неке глисте: округла глиста — трихина, која изазива трихинозу код свиње и човека, затим рударска глиста и пантљичара. Паразити су такође буве, крпељи и ваши.