Кад крв пролази кроз плућа, кисеоник се везује са хемоглобином црвеног крвног зрнца. Црвено крвно зрнце носи кисеоник кроз артерије и капиларе свим ћелијама тела. Угљен-диоксвд из ћелија тела одлази кроз вене у плућа на исти начин, комбинован углавном са хемоглобином.
Одакле потичу ова зрнца? Очигледно, „фабрика“ у којој се ствара тако огромна количина зрнаца — коштана срж — мора имати невероватну способност производње — а нарочито када се узме у обзир да се пре или касније свако од ових зрнаца распада и замењује новим! Јер црвена крвна зрнца живе само око чегири месеца а онда се распадају, већином у слезини.
Човечја коштана срж се прилагођава његовим потребама за кисеоником. На великим висинама она производи више црвених крвних зрнаца, а на малим висинама мање. Људи који живе на планинским врховима могу да имају скоро двоструко већи број црвених крвних зрнаца него људи који живе на обали мора!
Број и величина црвених крвних зрнаца једног живог бића зависе од његове потребе за кисеоником. Црви немају крвних зрнаца. Хладнокрвне животиње — водоземци — имају велика и релативно малобројна крвна зрнца у својој крви. Мале, топлокрвне животиње које живе у планинским пределима имају највећи број црвених крвних зрнаца.