Сваке ноћи затварамо очи и одлазимо у „свет сна“. Када се пробудимо, чини нам се као да смо се вратили с пута. Осим што не знамо шта се с нама стварно догађало.
Често само знамо да смо сањали, или да нам је било хладно или топло. Али шта смо још радили, шта се догађало с нашим телом док смо спавали — то не знамо.
Наравно, наши мишићи су се опустили. Кад би нам неко, док спавамо полако подигао руку,
она би опет млитаво пала на јастук. Спавамо у водоравном положају зато да омогућимо опуштање мишића. Међутим, група мишића око очију и очних капака не опушта се у току сна. Ови мишићи су затегнути да би нам очи биле затворене.
За време ноћног сна наше тело направи много покрета. Покрећемо само неке делове тела, или се обрћемо лево–десно да бисмо променили положај. Неки људи се више преврћу у сну, неки мање, а то често зависи и од тога колико смо уморни, колика је температура у соби, шта смо јели пре одласка на спавање, итд. Човек се покрене обично око 20 до 40 пута у току ноћи, али ови покрети трају само око 30 секунди свакога сата, или укупно неколико минута у току читаве ноћи.
Када смо будни, свако се од нас различито понаша према спољним збивањима, али када спавамо, сви ми одговарамо скоро на исти начин на поруке које приме наша чула. Бука, светлост, топлота, мириси, изазивају практично скоро исте одговоре код свих уснулих особа.
Шта се догађа у самом нашем телу док спавамо? Крв, наравно, наставља да струји, али срце куца спорије. И дисање нам је успорено и разликује се по дубини од дисања када смо будни. Варење се обавља својом уобичајеном брзином. Јетра и бубрези настављају да раде, али нешто успореније. Температура нашег тела се смањује за читав степен. Знојење углавном може да се појача, али је мање на длановима руку и на табанима стопала него када смо будни.
У току сваке ноћи наш сан може да се мења и прелази из лаког у дубок и обратно много пута.