Многи људи болују од пантљичаре и зато постоји велико интересовање за све што је у вези са њом. Пантљичара је врста пљоснате глисте; она је цревни паразит, што значи да живи у прибору за варење неке друге животиње или човека и храни се храном коју је домаћин делимично сварио. Домаћин пантљичаре је скоро увек неки кичмењак: риба, пас или човек. Пантљичара има сисаљке на глави, у виду прстена, помоћу којих се припија за унутрашњу страну црева. Она нема чулних органа као што су уши или очи.
Мишићи пантљичаре немају скоро никакву улогу, а њен живчани систем је примитиван. Она нема ни уста, ни прибор за варење, већ упија растворену храну површином свога тела.
Постоји више врста пантљичара различите дужине, почев од 1 милиметра до 10 метара! Оне су различитог изгледа; могу да буду састављене од низа чланака, а могу бити и неподељене на чланке. Чланци расту један за другим стварајући се увек иза главе. Свака одрасла пантљичара је и мушког и женског пола.
Како пантљичара доспева у човечји прибор за варење?
Оплођена јаја пантљичаре избацују се са изметом напоље. Затим та јаја поједе свиња; из њих се у њеним цревима излегу ларве, које прогризу зид црева свиње и одлазе у друге делове њеног тела. Када се зауставе, образују бобицу.
Претпоставимо да човек поједе заражено свињско месо које није довољно кувано или печено. Кување убија ларве у бобици. Човечји сокови за варење ослобађају ларве. Оне се затим припијају за човекова црева и ту одрасту.
Пантљичара штетно делује на човека тиме што му одузима један део хране и што излучује неке отровне материје. Пантљичаре не изазивају смрт човека, осим у ретким случајевима. Данас постоје лекови помоћу којих се пантљичара успешно може избацити из црева.