Човечје тело има више природних начина за одбрану од напада штетних клица. Сокови за варење, па и сама крв уништавају многе врсте клица. Али неке од њих доспевају у тело и почиње инфекција. Онда у телу ступа у акцију „војска“ за борбу против тих клица. То су бела крвна зрнца. Она могу да прођу кроз танке зидове крвних судова и да „шетају“ кроз цело тело. Бела крвна зрнца се сакупљају на месту напада и уништавају клице прождирући их.
Али болест није увек проузрокована непосредним нападом клица. Клице испуштају хемијске материје које се називају токсини и имају отровно дејство на организам. И у овом случају организам има спреман систем одбране. Под дејством токсина неке ћелије у организму почињу да производе материју која уништава токсин; то је противотров или антитоксин. Ако се антитоксин произведе довољно брзо и у довољној количини, отров клица се неутралише и организам остаје здрав.
Стечени имунитет
За сваки токсин организам ствара одређени антитоксин. Он остаје у крви још извесно време пошто је токсин нестао. Ако иста врста клица нападне тело и произведе нову количину токсина, неће се појавити никакви знаци болести! Зашто? Зато што је организам отпоран према тој болести; он већ има спреман противотров. Ово називамо стеченим имунитетом, отпорношћу. Имунитет је стечен зато што је организам стекао отпорност после првог напада клица.
Природни имунитет
Ако претпоставимо да неке клице нападну тело и да се њихови отрови разносе кроз крвоток, али да организам ипак не оболи од те болести, то значи да у крви већ има довољно антитоксина за спречавање штетног дејства тог отрова. Ово називамо природним имунитетом. То је особина крви коју смо наследили.
Вештачки имунитет
Када унесемо малу количину токсина у крв тако да она може да створи антитоксин за спречавање болести, то називамо вештачким имунитетом. То се управо догађа у нашем организму када добијемо вакцину против дифтерије или трбушног тифуса.