Тело сваке животиње и биљке је права хемијска фабрика. У ствари, кад се непрекидно не би дешавале хемијске промене свих врста, живот не би био могућ. Човек је у стању да користи храну, да дише, да расте и да се креће само захваљујући хемијским променама које се збивају у ћелијама, ткивима и органима његовог организма.
Ево једног примера хемијског животног процеса. Ви једете комад хлеба, неки колач или кромпир. Скроб у овој храни се мења у шећере који одлазе у крв. Тамо они сагоревају уз помоћ кисеоника из ваздуха који удишете и ваше тело добија енергију.
Хемичари су открили да хемијски процес као овај и било који други у живом организму — може да се обави само зато што га потпомаже веома мала количина неке беланчевине коју производе живе ћелије. Ова беланчевина се зове ензим. За један ензим се каже да је специфичан, што значи да је подешен да обавља само један одређен задатак. Сваки ензим започиње само један хемијски процес.
Хемијске промене, као што смо рекли, одигравају се у свим живим бићима па и биљкама. Тако, када семе пшенице, јечма или неке друге житарице почне да расте, оно ствара ензиме који претварају његов скроб у шећере. Ова промена се зове разградња скроба у шећере, а ензим који је врши зове се дијастаза.
Иако знамо каква је улога ензима, ми још увек не знамо све о њима. Они су органска једињења, што значи материје које увек садрже угљеник и водоник, а често још и кисеоник и азот.
Постоји веома велики број различитих ензима, али је само мали број издвојен из сокова биљака или животиња.
Занимљиво је да ензими иако их стварају само живе ћелије, могу да врше хемијске промене и без живих ткива.