Да у телу немамо зглобова, не бисмо могли да се крећемо. Морали бисмо увек да лежимо потпуно непомично, неспособни да покренемо главу, да ходамо, да подигнемо руке или покренемо само један прст! А све то можемо захваљујући зглобовима.
Свуда где се две кости клизају једна преко друге налази се зглоб. Зглоб омогућује костима да се несметано покрећу уз веома мало трење, зато што су крајеви костију прекривени хрскавицом, тако да се кости у ствари не тару једна о другу. Осим тога, у зглобу се налази беличаста течност густа као живо беланце, синовијална течност; она има улогу уља за подмазивање машине, јер смањује трење. Када зглоб мирује, ствара се врло мало синовијалне течности и зглоб заиста постаје шкрипутав.
У човечјем телу налазе се четири врсте зглобова: кугласти, јајасти, зглобови у облику шарке и ротациони зглобови. Зглоб рамена, који је кугласт, има највећу покретљивост од свих зглобова у телу. Зато можемо да покрећемо руку у свим правцима. Зглоб кука је највећи кугласти зглоб, али зато што је дубљи нема тако велику покретљивост.
Друга врста је јајаст зглоб. Такав зглоб има јајасту површину која се увлачи у одговарајућу дупљу. Један облик ове врсте је седласт зглоб, код кога кости могу да се крећу само у два правца, као коњаник у седлу. Ову врсту зглобова имамо у кичми, која може да се савија само у два правца, напред и с једне стране на другу.
Трећа врста зглобова је зглоб у облику шарке. Ту кости могу да се крећу само напред и назад у једној равни, као врата или перорез. Зглобови између чланака прстију су зглобови-шарке.
Четврта врста је ротациони зглоб. Он омогућује костима да се окрећу. Ротациони зглоб имамо на бази лобање тако да можемо да окрећемо главу, а зглоб у лакту нам омогућује да окренемо кључ у брави.