Човечја кост је толико јака да је право чудо да се уопште икад преломи! Кост може да носи терет 30 пута већи него што може цигла. Најјача кост у човечјем телу је доња вилица. Она може да издржи терет од око 1.600 kg!
Па ипак, кост се некад ломи услед дејства јаке силе. Сваки прелом кости има назив, зависно од тога како је кост сломљена. Ако је напрсла само на једном делу своје површине, тако да су крајеви и даље спојени, онда је то напрслина или непотпун прелом. Ако је кост потпуно преломљена на два дела, то је прост или обичан прелом. Када је сломљена на више од два дела, то је сложен прелом. Најзад, ако делови пробију мишиће и кожу тако да преломљена кост штрчи кроз кожу, то је отворен прелом.
Намештање делова преломљене кости слично је лепљењу комада сломљеног тањирића. Делови сломљене кости морају се наместити један уз други тако да се додирују. Али, лекар не употребљава никакав лепак. Ћелије везивног ткива коштаних делова умножавају се и повезују их међусобно.
Коштано ткиво има велику способност да се само обнавља. Код прелома кости, њени делови и меко ткиво, мишићи и крвни судови, око прелома су раздерани и повређени. Један део повређеног ткива изумире. Цела околина прелома, која садржи коштане окрајке и меко ткиво, натопљена је згрушаном крвљу и лимфом.
Само неколико часова после прелома, младе ћелије везивног ткива почињу да се појављују у овој згрушаној маси. To је први корак у зарастању прелома. Ове ћелије се брзо умножавају и ускоро затим у њима се нагомилава калцијум. У току 72 до 96 часова после прелома оне образују ткиво које повезује крајеве кости.
У новоствореном ткиву таложи се више калцијума но обично. Калцијум помаже да се поново образује тврда кост, која се постепено у току неколико месеци развија у нормалну кост. Код прелома удова обично се ставља гипсани завој, чиме се спречава покретање кости а преломљени делови се додирују.