Замислимо да је наше тело једна увек запаљена пећ. Храна коју узимамо била би гориво које сагорева у телу. У току тог процеса тело троши око 2.500 калорија.
Ова количина топлоте је довољна, да се 28,5 l воде загреје до тачке кључања. Шта се дешава са толиком топлотом у нашем телу? Кад не би постојала контрола температуре, ми бисмо сигурно били „врући“. Али нама је познато да се телесна температура не пење преко 37° Целзијуса, осим када смо болесни.
Знојење је један од начина који обезбеђује одржавање нормалне телесне температуре.
Ако је температура крви порасла, центар за хлађење почиње да ради. Процес оксидације или сагоревања материја се успорава и дешава се још нешто што је значајно. Крвни судови у кожи се шире, а вишак топлоте одлази са испаравањем зноја. Зато, на пример, осећамо хладноћу после купања, јер вода која остаје у додиру са нашом топлом кожом брзо испарава и расхлађује нас. Због тога је и знојење део процеса хлађења тела.
Знојење је налик на туш који пере тело. Течност излази кроз безброј финих отвора на кожи у виду видљивих малих капљица које брзо испаравају и брзо расхлађују тело — уколико је потребно.
Ако у ваздуху има доста влаге, осетићемо извесне тешкоће због тога што вода на нашој кожи не може лако да испарава. Због тога се хладимо лепезом да бисмо „растерали“ влажан ваздух и помогли испаравање зноја.